ОШ „Академик Миленко Шушић“
у Гучи
Критеријуми
оцењивања за
медијску писменост
Марија Јакшић
ОШ „ Академик Миленко Шушић “, Гуча, Школска 2023/2024.
Стручно веће за изборне предмете и слободне наставне активности
Критеријуми и елементи оцењивања у настави медијске писмености
Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању - „Службени гласник РС” 5/2019-61.
Формативно оцењивање ученика за медијску писменост
Истиче се
- ученик у потпуности трансформише знања и примењује га у новим ситуацијама;
- лако логички повезује чињенице и појмове;
- самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
- решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује;
- изузетно је самосталан уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
Добар
- ученик у довољној мери употребљава информације у новим ситуацијама;
- у знатној мери логички повезује чињенице и појмове;
- већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
- у довољној мери критички расуђује;
- повремено је активан и ангажован.
Задовољава
- ученик репродукује знање, уз минималну примену;
- у мањој мери логички повезује чињенице и појмове и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
- понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује;
- показује мањи степен активности и ангажовања.
• Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (*најмање две формативне оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године.
Закључна оцена за успех из медијске писмености је:
1) истиче се ако је просек свих појединачних формативних оцена најмање истиче се;
2) добар, ако је просек свих појединачних формативних оцена од задовољава до добар;
3) задовољава ако је просек свих појединачних формативних оцена задовољава.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања просека на крају другог полугодишта.
Елеменат закључне оцене треба да буде и напредовање и ангажовање ученика у току полугодишта/ школске године.
ШТА СЕ И КАКО ОЦЕЊУЈЕ
• Усмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта. Најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.
· Усмено изражавање
· Говор и дикција
· Рад на часу - подразумева ученикову пажњу, праћење и активно учествовање у наставном процесу.
· Ангажовање,
· Праћење наставе,
· Активност на часу
· Рад код куће: додатни рад
· Сјајна идеја (џокер питање) - добија онај ученик/ ученица који у току часа, закључи, повеже, пронађе решење за постављени проблем... покаже своју генијалност! Вредност идеје је истиче се.
· Ученички радови према афинитетима – наставник може да оцени ученика на основу самосталног рада, презентације, паноа, иновативних метода, песме, рада/предавања са корелацијом са другим предметом, предавања.
· Презентације, видео, песма, сјајна идеја, примена технике учења (може се оцењивати зависно од афинитета ученика)
· Пројектна активност - групни облик рада на одређену тему, а има за циљ: самостално прикупљање и критички одабир информација; решавање проблема; доношење одлука; планирање и поштовање рокова; самостално учење; рад у групи; сарадњу; критички однос према властитом и туђем раду. Наставник јасно дефинише и упознаје ученике са елементима за вредновање пројекта, групног рада и индивидуалног рада у оквиру групе.
1. Вредновање пројекта
КРИТЕРИЈУМ
ИСТИЧЕ СЕ
ДОБАР
ЗАДОВОЉАВА
Испуњеност задатка
Испуњени су сви задаци.
Испуњена је већина задатака.
Испуњени су само неки задаци.
2. Праћење и вредновање групе
КРИТЕРИЈУМ
ИСТИЧЕ СЕ
ДОБАР
ПОТРЕБНА ПОМОЋ
Учешће чланова тима
Сви чланови учествују.
Учествује већина.
Један или два члана доминирају.
Сарадња међу члановима тима
Сви чланови сарађују.
Већина сарађује.
Нема сарадње у тиму.
Слушају једни друге када говоре
Сви чланови активно слушају.
Неки чланови слушају, неки не.
Међусобно се не слушају.
3. Праћење и вредновање ученика
КРИТЕРИЈУМ
ИСТИЧЕ СЕ
ДОБАР
ПОТРЕБНА ПОМОЋ
Ангажовање у групи
Говори, слуша, даје идеје и предлаже, дискутује
Повремено говори, слуша, даје идеје и предлаже
Никад не говори и не даје идеје
Начин излагања приликом презентације
Јасно, концизно, тачно
Јасно, уз чешће паузе, тачно
Недовољно, неразговетно, са нетачним деловима
• Формативно оцењивање ће се вршити током целе школске године. Водиће се у педагошкој евиденцији наставника и електронском дневнику и може обухватити: усмени одговор, рад на часу/ ангажовање ученика, сјајну идеју, оцењивање школске свеске, ученичких радова, пројектних активности и препоруку за даље напредовање.
• Вредновање ученика са тешкоћама - Код ученика са тешкоћама треба вредновати његов однос према раду и постављеним задацима као и васпитним вредностима у складу са његовим могућностима. Начине, поступке и елементе вредновања треба ускладити са тешкоћама и личношћу ученика у сарадњи са стручном службом школе.
ОПШТИ КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА
Усмена провера постигнућа ученика
Критеријуми оцењивања
Усмено изражавање - УИ
Истиче се
- учествује у активностима,
- самостално прикупља податке (уме потпуно самостално да примени стечена знања и да повеже појмове)
- самостално брани свој став
- самостално наводи примере и мења мишљење у контакту са аргументима
- самостално разликује чињенице од интерпретације
- прихвата другачије мишљење и даје решења
Добар
- понекад учествује у активностима
- прикупља податке уз помоћ наставника (греши у примени стечених знања као и у повезивању појмова),
- брани свој став уз помоћ наставника
- понекад наводи примере и мења мишљење у контакту са аргументима
- углавном разликује чињенице од интерпретације
- понекад прихвата другачије мишљење и даје решења
Задовољава
- углавном не учествује у активностима
- ретко успева да прикупи податке (делимично памти и репродукује наставне садржаје, не уме да примени стечена знања)
- ретко наводи примере и мења мишљење у контакту са аргументима
- ретко разликује чињенице од интерпретације
- не прихвата другачије мишљење и не даје решења
Критеријуми оцењивања
Рад у групи - РГ
Истиче се
- у потпуности међусобно сарађују са члановима групе
- самостално решавају сукобе мишљења
- испољавају иницијативу и превазилазе тешкоће
- показују критичко мишљење и креативни су
Добар
- углавном међусобно сарађују са члановима групе
- ретко решавају сукобе мишљења
- делимично испољавају иницијативу и превазилазе тешкоће
- ретко показују критичко мишљење и недовољно су креативни
Задовољава
- међусобно не сарађују са члановима групе
- понекад решавају сукобе мишљења
- не испољавају иницијативу и не превазилазе тешкоће
- не показују критичко мишљење и нису креативни
Критеријуми за оцењивање презентације
Методе оцењивања
Презентација
Критеријуми оцењивања
Презентација
(електронска форма, плакат, пано...)
Максималан број бодова
Оцена 5 – 40-45 бодова
Оцена 4 – 35-39 бода
Оцена 3 – 25 -34 бода
Оцена 2 – 11 -24 бода
Оцена 1 – 0 -10 бод
Презентација је оригинална
Тачност текста је одговарајућ
Одабир слика је у складу са презентацијом
Оригиналност слика
Мултимедијалност
Интерактивност
Начин излагања (довољно јасно, гласно, правилно)
Реакција слушалаца: са пажњом прате презентацију, укључују се питањима и коментарима
Садржај: обухваћени су сви важни делови садржаја, след излагања је логичан
Специфични критеријуми оцењивања за предмет МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ
Критеријуми оцењивања за предмет МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ
Критеријуми оцењивања за предмет МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ
Пети разред
Прва наставна тема:
1. Појам и функције медија
Операционализовани исходи
Ученик ће бити у стању да:
- идентификује/процени комуникацијски процес у односу медији – публика (корисници);
– разликује традиционалне и нове медије поредећи начине пласирања порука;
– упореди основне особености различитих медија и изводи закључке о функцијама медија;
– опише и анализира своје медијске навике;
Критеријум оцењивања
Истиче се
- идентификује/процени комуникацијски процес у односу медији – публика (корисници);
– разликује традиционалне и нове медије поредећи начине пласирања порука;
– упореди основне особености различитих медија и изводи закључке о функцијама медија;
– опише и анализира своје медијске навике;
Добар
- идентификује/процени комуникацијски процес у односу медији – публика (корисници) уз помоћ наставника
– разликује традиционалне и нове медије поредећи начине пласирања порука уз помоћ наставника ;
– упореди основне особености различитих медија и изводи закључке о функцијама медија уз помоћ наставника;
– опише и анализира своје медијске навике уз помоћ наставника ;
Задовољава
- идентификује/процени комуникацијски процес у односу медији – публика (корисници) уз већу помоћ наставника;
– разликује традиционалне и нове медије поредећи начине пласирања порука уз већу помоћ наставника;;
– упореди основне особености различитих медија и изводи закључке о функцијама медија уз већу помоћ наставника;
– опише и анализира своје медијске навике уз већу помоћ наставника;
Друга наставна тема:
2. Деконструкција и конструкција медијске поруке
Операционализовани исходи
Ученик ће бити у стању да:
– разликује медијске садржаје од стварности, идентификујући их као конструкте стварности;
– деконструише једноставније примере медијских порука;
– одговорно креира једноставније медијске садржаје изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама.
Критеријум оцењивања
Истиче се
– разликује медијске садржаје од стварности, идентификујући их као конструкте стварности;
– деконструише једноставније примере медијских порука;
– одговорно креира једноставније медијске садржаје изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама.
Добар
– разликује медијске садржаје од стварности, идентификујући их као конструкте стварности уз помоћ наставника;
– деконструише једноставније примере медијских порука уз помоћ наставника;
– одговорно креира једноставније медијске садржаје изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане уз помоћ наставника;;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама уз помоћ наставника;
Задовољава
– разликује медијске садржаје од стварности, идентификујући их као конструкте стварности уз већу помоћ наставника;
– деконструише једноставније примере медијских порука уз већу помоћ наставника;;
– одговорно креира једноставније медијске садржаје изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане уз већу помоћ наставника;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама уз већу помоћ наставника;
Трећа наставна тема:
1. Оглашавање
Операционализовани исходи
Ученик ће бити у стању да:
– критички вреднује оглашавање у различитим медијским садржајима и препознаје профит као основни циљ;
– наводи примере манипулације у медијским садржајима којима се подстичу куповина и потрошња, одређена осећања, вредности и ставови потрошача.
Критеријум оцењивања
Истиче се
– критички вреднује оглашавање у различитим медијским садржајима и препознаје профит као основни циљ;
– наводи примере манипулације у медијским садржајима којима се подстичу куповина и потрошња, одређена осећања, вредности и ставови потрошача.
Добар
– критички вреднује оглашавање у различитим медијским садржајима и препознаје профит као основни циљ помоћи уз помоћ наставника;
– наводи примере манипулације у медијским садржајима којима се подстичу куповина и потрошња, одређена осећања, вредности и ставови потрошача уз помоћ наставника;
Задовољава
– критички вреднује оглашавање у различитим медијским садржајима и препознаје профит као основни циљ уз већу помоћ наставника;
– наводи примере манипулације у медијским садржајима којима се подстичу куповина и потрошња, одређена осећања, вредности и ставови потрошача уз већу помоћ наставника;
Четврта наставна тема:
1. МЕДИЈСКИ САДРЖАЈИ НА МОБИЛНИМ ДИГИТАЛНИМ ПЛАТФОРМАМА И ПРЕТРАЖИВАЊЕ НА ИНТЕРНЕТУ
Операционализовани исходи
Ученик ће бити у стању да:
– разликује функције и могућности мобилних дигиталних платформи;
– идентификује недостатке и предности мобилног телефона као уређаја за комуницирање, информисање и забаву;
– препознаје сврху и начин функционисања претраживача „на мрежи” и агрегатора садржаја;
– вреднује и разврстава једноставније примере информација са интернета према изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама.
Критеријум оцењивања
Истиче се
– разликује функције и могућности мобилних дигиталних платформи;
– идентификује недостатке и предности мобилног телефона као уређаја за комуницирање, информисање и забаву;
– препознаје сврху и начин функционисања претраживача „на мрежи” и агрегатора садржаја;
– вреднује и разврстава једноставније примере информација са интернета према изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама.
Добар
– разликује функције и могућности мобилних дигиталних платформи уз помоћ наставника;
– идентификује недостатке и предности мобилног телефона као уређаја за комуницирање, информисање и забаву уз помоћ наставника;
– препознаје сврху и начин функционисања претраживача „на мрежи” и агрегатора садржаја уз помоћ наставника;
– вреднује и разврстава једноставније примере информација са интернета према изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане уз помоћ наставника;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама уз помоћ наставника;
Задовољава
– разликује функције и могућности мобилних дигиталних платформи уз већу помоћ наставника;
– идентификује недостатке и предности мобилног телефона као уређаја за комуницирање, информисање и забаву уз већу помоћ наставника;
– препознаје сврху и начин функционисања претраживача „на мрежи” и агрегатора садржаја уз већупомоћ наставника;
– вреднује и разврстава једноставније примере информација са интернета према изворима из којег потичу, делећи их на поуздане и непоуздане уз већу помоћ наставника;
– препознаје ризично понашање на друштвеним мрежама уз већу помоћ наставника;
Марија Јакшић